Crna mačka, beli mačor

U maštovitom i vizuelno upečatljivom svetu filma 'Crna mačka, beli mačor' Emira Kusturice, upoznajemo Matka, lukavog i harizmatičnog sitnog prevaranta koji živi na obalama reke Dunav. Matkov domen je živopisan, ekscentričan univerzum u kojem se odmetnici i propalice druže sa onima na marginama društva. Uz njega stoji njegov 17-godišnji sin, Zare, koji se bori da se snađe u svom odrastanju usred burnih okolnosti očevog života. Matkova sreća se naglo pogoršala nakon propalog poslovnog dogovora sa nemilosrdnim gangsterom Dadanom. Čovek sa reputacijom nemilosrdnosti i lukavstva, Dadan je izgradio unosno carstvo na leđima onih koji se usude da mu se suprotstave. Sada, sa prstima kojima hvata Matkov vrat, mladi prevarant se suočava sa nemogućim izborom: ili mora da isplati svoj rastući dug ili da doživi sudbinu goru od smrti. Dadanovi zahtevi su još podmukliji zbog pretnje gubitka njegove ćerke, Afrodite – prelepe i zagonetne mlade žene sa srcem hladnim kao led. Godinama, Dadan pokušava da je uda za odgovarajućeg prosca, ali Matkova prosidba izgleda da zadovoljava gangsterove izopačene želje. Pod prinudom, Matko pristaje da sklopi pogodbu: Zare, njegov nevini i impresionirani sin, oženiće nevoljnu Afroditu. Dok Matko i njegova porodica kreću na ovo opasno novo putovanje, suočavamo se sa nizom nadrealnih i često urnebesnih scena koje služe kao emotivna kičma filma. Matkovi pokušaji da pripremi Zareta za predstojeći brak su niz nasmejanih trenutaka, dok se starac bori da prenese svoju svetovnu mudrost na svog zbunjenog potomka. Kroz film, Emir Kusturica barata perom sa majstorstvom sličnim njegovoj režiji, stvarajući svet u kojem se dobro i zlo ne isključuju međusobno, već su, naprotiv, isprepleteni poput grana uvrnutog drveta. Njegovi likovi su ekipa neprilagođenih, od kojih se svaki bori sa sopstvenim osećajem identiteta i svrhe. Uvučeni su u Dadanov svet poput moljaca na plamen, nemoćni da se odupru privlačnosti mračne magije koja ih okružuje. Kusturičin scenario je majstorska klasa u manipulaciji, jer je svaki lik stručno utkan u složenu tapiseriju filma. Tu je nežni, blagog srca Ilija, koji se neobjašnjivo uvlači u mrežu obmana koja okružuje Matka; zagonetna i lepa Afrodita, čija hladna spoljašnjost krije duboko usađen osećaj očaja; i lukavi Zoki, čije su oči uprte u nagradu unosnog braka sa Afroditom. Filmska kinematografija je oduzima dah, beležeći reku Dunav u svom njenom veličanstvu. Kamera plete hipnotičku čaroliju, uvlačeći gledaoca dublje u svet filma, gde su granice između stvarnosti i fantazije zamagljene. Setovi, nered boja i tekstura, dodaju dodatni sloj dubine filmu, crpeći inspiraciju iz bogatih narodnih tradicija istočne Evrope. Na kraju krajeva, 'Crna mačka, beli mačor' je film o ljudskom stanju, sa svim njegovim pratećim manama i protivrečnostima. To je svedočanstvo o snazi vizije Emira Kusturice da smo uvučeni u ovaj svet, čak i kada prepoznajemo njegove inherentne mane. Film je podsetnik da smo, uprkos našim najboljim namerama, svi podložni hirovima sudbine, i da nas naši izbori mogu odvesti stazama koje nikada nismo mogli da zamislimo. Na kraju, to je svedočanstvo o otpornosti ljudskog duha da izlazimo iz ovog izopačenog sveta, izubijani ali nesalomljivi. Dok pratimo likove na njihovom putovanju, shvatamo da čak i u najmračnijim vremenima uvek postoji tračak nade – iskra koja odbija da se ugasi, bez obzira koliko snažno vetrovi sudbine duvaju.