Tesla

Nikola Tesla, briljantni pronalazač i elektroinženjer, radi u relativnoj anonimnosti početkom 20. veka. Uprkos svom revolucionarnom radu u oblasti naizmenične struje (AC), Tesla se nalazi u sukobu sa etabliranom elektroenergetskom industrijom, predvođenom Tomasom Edisonom i njegovim sistemom jednosmerne struje (DC). Ova epska borba postavlja pozornicu za film, dok Tesla postaje sve više opsednut revolucionarnom idejom: sistemom bežične energije koji bi jednog dana promenio tok ljudske istorije. Kako se priča razvija, vidimo Teslin intenzivan fokus na svoj rad, često na račun svog ličnog života. Njegova opsesija je dodatno podstaknuta smrću njegove voljene majke, Đurđe Tesla, i njegovim komplikovanim odnosom sa bratom, Danetom (koji se takođe pominje kao 'Milan' ili 'Danče'). Čini se da je Dane emocionalno distanciran i da nije preterano podržavajuć prema bratovljevim naporima. Teslina fiksacija na bežičnu energiju nailazi na skepticizam, pa čak i podsmeh naučne zajednice. Njegova ideja, poznata kao 'Teslin bežični sistem', uključuje prenos električne energije kroz vazduh, bez potrebe za žicama ili kablovima. Mnogi to vide kao naučnu fantastiku, nedosanjani san bez praktične primene. Nepokolebljiv, Tesla postaje fiksiran na usavršavanje svog sistema. Radi neumorno, ulažući sve svoje resurse u razvoj radnog prototipa. Njegova laboratorija je pretrpana, haotična prostorija, ispunjena žicama, spravicama i eksperimentalnom opremom. Kako Tesla postaje sve više povučen, njegovi odnosi sa prijateljima i porodicom počinju da trpe. Portretisanje Teslinog mentalnog stanja u filmu je dirljiv aspekt narativa. Njegov opsesivni fokus na svoj rad uzima danak na njegovo mentalno zdravlje, i on počinje da pokazuje simptome onoga što bi se danas prepoznalo kao anksioznost, depresija, pa čak i psihoza. Kreatori filma vešto prepliću istorijske snimke i novinske vesti, ističući društvene stavove tog doba prema mentalnom zdravlju i stigmu koja okružuje mentalne bolesti. U međuvremenu, Teslin rival, Tomas Edison, ostaje impozantna figura u priči. Edison vidi Teslin bežični sistem kao pretnju sopstvenim interesima i nasleđu, i aktivno radi na diskreditaciji Tesle i suzbijanju njegovog rada. Dvojica se upuštaju u niz javnih debata i novinskih članaka, pokušavajući da nadmaše jedan drugog u bici duhovitosti i kredibiliteta. Klimaks filma se dešava kada Tesla napravi proboj sa svojim bežičnim sistemom, uspešno prenoseći energiju bežično do metalne sfere. Scena je majstorska klasa u kinematografskom pripovedanju, sa širokom orkestarskom muzikom i vizuelnim prikazima koji oduzimaju dah i oživljavaju tehnologiju. Međutim, Teslin trijumf je kratkog veka, jer se suočava sa nizom neuspeha koji prete da izbace iz koloseka njegovo životno delo. Jedan od najpotresnijih trenutaka u filmu dolazi kada je Tesla primoran da pobegne iz Sjedinjenih Država, ostavljajući za sobom svoj rad i svoj američki san. Stiže u opustošeni pejzaž, kao slomljen čovek koga proždiru sopstveni demoni. Kamera se udaljava, otkrivajući opustošeni pejzaž Fort Wortha u Teksasu, gde je Tesla bio primoran da živi. Film se završava sumornom posvetom Teslinom nasleđu, jer niz novinskih vesti i novinskih isečaka otkrivaju zakasnelo priznanje sveta za njegov revolucionarni rad. Poslednji snimak je usamljene figure, deteta, koje stoji ispred masivnog električnog tornja, diveći se snazi i čudu tehnološkog napretka koji je Teslin rad omogućio. Kreatori filma hvataju suštinu prometejske borbe Nikole Tesle na način koji je i dirljiv i podsticajan na razmišljanje. Priča je svedočanstvo o sposobnosti ljudskog duha za kreativnost, istrajnost i viziju. Uprkos preprekama i zastojima, Tesla ostaje uveren u vrednost svog bežičnog sistema, i upravo ta nepokolebljiva vera na kraju pokreće njegovo nasleđe napred.